| |
U publici najmanje tri ako ne i četiri generacije; kaubojskih šešira više nego na rodeu; najmlađa generacija devojaka kandidatkinja za buduće spotove ZZ Top. Arena ispunjena do kraja, zvuk odličan.
Predgrupa Texas Flood počeli su malo nesigurno u prve dve pesme, u trećoj se oslobodili i sa rastućim entuzijazmom, jer to je nastup karijere pred deset hiljada ljudi i pred velikom grupom, bili prilično sigurni ali i ne posebno dobri . U pretposlednjoj stvari posvećenoj Zeppelinima, a bilo je tu i Jimi Hendrixa iz perioda Band Of Gypsys prošli su moje univerziteta kao i otprilike ¾ prisutne publike. U poslednjoj stvari dozvolili su sebi luksuz da odrade psihodelični momenat tipa „sada svi ruke gore, pevajte svi, je je je“ zbog čega bi, intimno smatram, trebalo ići u zatvor.
ZZ Top savršena mašina podmazivana 40 godina i u nepromenjenom sastavu Billy Gibbons (gitara i vokal), Dusty Hill (bas i vokal) i Frank Beard (bubnjevi) imala je trodelni nastup. U središnjem delu dali su oduška blues korenima i uticajima uopšte. Izveli su Hendrixa (“Foxy Lady“) citirali u više navrata John Lee Hookera, Muddy Watersa i BB Kinga, međutim i to je zvučalo kao prava mašina. Nastup su završili drugim delom hitova koji su svi očekivali, kao i bisom sa jednom od najbitnijih stvari, takođe sa uvodnim rifom John Lee Hookera "My Heads In Mississippi".
Tokom nastupa Gibbons je promenio 6 ili 7 gitara, a poslednje dve su mu najbolje legle.
Može se reći da su domaćim muzičarima održali lekciju jer kod nas ili si umetnik pa nemaš nikakave veze sa biznisom a šou ti se gadi ili si šoumen pa nemaš nikakve veze sa umetnošću a biznis ti je pusta želja ili si biznismen operisan od umetnosti. Ovi ljudi su sve ovo spojili što deluje prilično neuobičajeno za nas. Tako bi trebalo da bude, i to je tradicija Amerike gde onaj ko je bio najbolji nekoliko decenija bio je i najpopularniji, počev od Louis Satchmo Armstronga, Billie Holiday i Duke Ellingtona, pa na dalje. Tek 70-ih došao je šizoidni rascep da mediokriteti prodaju desetine milione ploča a da dobre grupe, one najbolje iz tog vremena, četvorocifreni broj albuma.
Dakle apsolutna lekcija u svakom smislu i pomeranje granica. Oni nisu samo umetnici, već i izvanredni šoumeni i biznismeni. Nema nikakvog razloga da to bude spojeno.
ZZ Top ima svoju formulu, koja mi nikad nije bila simpatična, ali je moćna i sami su je napravili – hard rock sa jakim zaleđem bluesa i bogiea ali i primesama noise tipa pa čak i modernijih struja i to funkcioniše savršeno.
tekst - miĆun ristiĆ
foto - Nebojša MiĆkoviĆ
|
|
